Изузетно ми је драго што се у НИН-у појавила редовна колумна Александра Тијанића, дефинитивно највећег новинара међу саветницима, менаџерима, 'блиц' Мирковим министрима, можда и лепотицама са Нета, а и шире. Оно што ми у тој причи смета је што поред суровог 'клота' постоји и нежни 'фркет', или покушај да нам се Коштуница, тај тиковити политичар 486 генерације са софтвером марке 'Љиља Недељковић' и компонентама Comodore 64, с којим би пре успео да подгрејеш ручак него да подигнеш Windows, понуди као алтернатива или пак као јак играч у игри која се, на његову 'нормално' легалну жалост, не зове ластиш.
