Ја читам [мемоаре Мире Марковић] и питам се да ли је то било у истом граду, држави, као да је нека врста политичке фантастике, притом је књига ужасна гњаважна. Много тога је прећутала, није приметила да је убила Ћурувију, није приметила атентат на Драшковића. Допало ми се како се из Москве обрачунава са бившим пријатељима, ко се све није јавио после петог октобра или када је Милошевић ухапшен, када је отишао у Хаг.