Морам да подсетим да се то десило пре 23 године. То је исто као да 1968. причамо о догађајима из 1945. Мени лично је много жао што се то десило у нашој историји и нисам срећан због тога. Али у неком тренутку људи морају да се окрену будућности, да крену даље. 
Претходна власт није разумела моје карикатуре. То сам схватио тек касније, када сам једном приликом био на кафи код господина Милутиновића, који је, иначе, скупљао моје карикатуре. Казао ми је да је њих највише занимао баш цртеж, то како су испали они и како на мојим карикатурама изгледају њихови пријатељи или партијске колеге, а не порука коју она носи. Директних реакција је било само пар пута. Министар за информисање, Тијанић, рецимо, јавио се једном Миши Бркићу, вратио му потписане карикатуре и казао да ће да нам ј... матер. Али, Тијанић и није политичар, а пошто је био мало интелигентнији од осталих, он их је разумео, па је и реаговао. А Мира Марковић, незадовољна начином на који сам је цртао, рекла је да сам пун злобе и да није фер да цртам жене на тај начин. Додала је да сам најгори карикатуриста на свету и да она помишља да због тога више не буде левичарка. Часна реч!
