Код несретног првог потпредседника владе [Вучића] види се један фантастичан степен хистерије. Он можда себе доживљава као Елиота Неса, али би морао пажљивије да погледа те филмове, па да види да Елиот Нес није на сва звона најављивао спектакуларне акције, које се онда десе или не десе, него је мукотрпно радио. [...] Проблеми се не могу решити преко једног човека, него изградњом система. То је реторика која се изгладнелом народу јако допада.