Управо би из те, стратешке перспективе ваљало сагледати и мој коментар уз нови CD Зорице Брунцлик, који не представља никакву оду 'естрадној музици', већ пре дијагнозу једног феномена који се не сме потценити, а још мање олако дисквалификовати. И шунд и баналност и глупост и кич најраспрострањеније су појаве, те нема сфере која њима није опрљена, која је остала поштеђена њихове погубне 'радијације'. Али ако сам ја, у својству у коме сам, покушао да разумем - не да глорификујем - једну димензију 'фолк музике' коју слуша милион људи а која мени није блиска, веће су могућности да један проценат те публике подржи мој став да је узбудљиво и очаравајуће слушати Бахове фуге - пре или после доручка - свеједно.
Жељко Симић, министар културни и управник Народног позоришта, "НИН"