Кад сам први пут [после рата] ишао у Загреб, била је полемика међу мојим такозваним колегама у Београду: „Ја никада не бих ишао у Загреб“! Нико те не зове у Загреб. То нису били људи који су и пре могли да напуне било шта у Загребу. Није ми уопште та идеја била јасна. Одакле би неко од њих и помишљао да би могао да напуни халу у Сарајеву, Загребу или Скопљу?