„Не да(ви)мо Београд“ је [...] протест са иконографијом која је узета из иностранства, са људима који не могу да се за новине сликају без кратких панталона, који мисле да је перформанс борба за слободу и промену система; међу њима доминирају левичари који говоре о средствима за производњу итд. То је, само на другој страни, управо она прича коју су заступали радикали до 2011, када су говорили да ће радити све другачије него ДОС. Сада видимо да је проблем ДОС-а био персоналан: да је Вучић био у ДОС-у 2000. године, „све би било одлично“.
Чедомир Антић, историчар, „Таласање - пусти причу“ Радио Београда 1