Остаје једна празнина због свега што се десило. Можда је могло да буде боље... Основна је корекција: шта ми би да се кандидујем за председника?!
Милан Милутиновић,
бивши председник Србије и хашки оптуженик, "РТС"
Свако покушава да се прикаже као Робин Худ, али мала би била Шервудска шума за то колико се Робин Худова појавило у Србији, а резултати су врло мршави. На прсте једне руке можете избројати оне који су ухватили разбојнике, профитере.
Зоран Ђинђић,
премијер Србије, "Грађански лист"
Није овде најважнија објективна моћ [политичке полиције] да мења односе снага у подземљу и нешто изнад њега, већ способност да се прилагођава променама. У овом тренутку тајна српска полиција је чак изнад тога: она је у стању да промене прилагођава себи. У тим околностима све демократске форме постају скоро неважне, а тобожња парламентарна контрола је само игра у којој тајна полиција има недостижну предност.
Љубодраг Стојадиновић,
коментатор "Политике"
За обарање Милошевића била је потребна предизборна коалиција са људима са којима можда не бисмо у кафани седели. Сада та потреба и нужда више не постоји и можемо да бирамо са ким ћемо да седимо у кафани.
Мирољуб Лабус,
председник Г17 ПЛУС, "Репортер"
Прво, није џакузи за шест, већ за три особе. Друго, то је помагало за хидромасажу која ми је неопходна због повреде.
Ненад Чанак,
председник Скупштине Војводине, "Недељни телеграф"
Нисам ја овде плави шлем, па да стојим између њих двојице.
Божидар Ђелић,
републички министар финансија, о сукобу Зорана Ђинђића и Млађана Динкића
Наш премијер је баш онакав какав је потребан Србији, човек који брзо реагује.
Богољуб Карић,
бизнисмен, "Глас"
Ђинђић је показао и да се разумије у кадровску политику. Најближи премијерови сурадници нису министри, већ потпредсједници његове, Демократске странке – Чедомир Јовановић, Горан Весић и Зоран Живковић. У њиховом гласу не чује се сумња, у њиховом погледу нема самилости, за њих се лијепе надимци попут 'Крцун' и 'Берија'...
Филип Шварм,
колумна у "Кикиндским"
'Недељни телеграф' отишао је корак даље, па у два наставка пише о томе да је председница Републике – у благословеном стању. За имиџ Србије то би значило много, председница би била и добар пример нацији која спада у десет најстаријих земаља на свету, али је питање – шта ако оде на трудничко боловање? Наиме, наш Устав не познаје ни институцију в.д. председника, а камоли в.д. в.д.-а.
Јованка Маровић,
новинар "Независне светлости"
Свилановић је метиљавко који ми боде очи својим понашањем. Најпре подржи Лабуса, па онда иде код Коштунице, па се препоручује Ђинђићу. То је заостала врста комунистичког камелеона и бескарактерног бескичмењака.
Милан Ст. Протић,
бивши амбасадор, према "НИН"-у
Партија мора да се ослободи таквих креатура и да сачува свој образ пред народом коме је одговорна. Никаква њихова монтирана гласања на било каквом форуму, овај мој резолутан став не могу променити. Нема компромиса. До победе!
Слободан Милошевић,
председник СПС-а, о Миломиру Минићу и Ивици Дачићу, писмо из Хага
Нама недостаје закон о невладиним организацијама. Он намерно није донет... Треба нам и закон о спречавању конфликата интереса, како министри или одборници не би могли да буду у одлучујућим местима у невладиним организацијама или да имају своје, а поготову да им шаљу паре из свог Министарства.
Душан Јањић,
координатор Форума за етничке односе
Нисам гледао Скривену камеру [ТВ Пинк]. Ми смо тада били у тешкој ситуацији, требало је узети нафту за Србију... У преговорима са странцима има и тог непротоколарног дела где се припрема терен за преговоре. Ми немамо тај лоби, па морамо сами да се сналазимо.
Велимир Илић,
председник Нове Србије и "човек који је хтео да скочи на бабу", "НИН"
Људи воле када лидери умеју да се насмеју, шале па и опсују.
Владан Батић,
министар правде, о наступу на ТВ Пинку, "Вечерње новости"
Ми смо овом скривеном камером показали да смо опуштенији са новом влашћу него са оном прошлом под којом нисмо могли ни да замислимо да направимо нешто тако.
Татјана Војтеховски-Стеванов,
водитељ ТВ Пинк, "НИН"
Зар смо у оваквој емисији морали да сазнамо да је Чанак предлагао остатку ДОС-а да господин Стамболић буде Слобин противкандидат и то у паузи између масних штосова и кикотања. Онда се братија закле у децу да није узимала паре и сви се добро исмејасмо. После ове емисије схватам Вељу Илића којем колеге из ДОС-а пребацују и нешто га мећу под истрагу због којекаквих изјава. Сви исти, а он да извините да најебе.
Драган Илић,
"ТВ манијак Времена"
На телевизијама је, рачунајући и уређивање и вођење, апсолутно најбоља Јелена Косанић. Мада мрзим женско новинарство и њу. Али, она ради професионално, без жеље да се допадне, без флерта, без ђинђува, бутина и деколтеа. Што се мушког новинарства тиче, сматрам да је срамота Србије да ви, као самопрокламовани таблоид, који ми није по вољи, будете најслободније српске новине.
Александар Тијанић,
саветник Војислава Коштунице за медије, "Национал"
Фарса у пропагирању моћних компјутерских компанија била је лакше прихватљива када су у њој учествовали само појединци... Колико то није имало везе са популаризацијом шаха, говоре хумористички подаци из најпопопуларнијег квиза 'Желите ли да постанете милионер?' Двоје учесника овог квиза изгубило је велике своте новца на питању са којим компјутером је играо Крамник прошле године. Као опције нуђене су различите верзије 'дубоких' програма – 'Дип Блу', 'Дип Јуниор', 'Дип Фриц', а једна несрећна госпођа се, после различитих врста помоћи, одлучила за опцију 'Дубоко Грло'...
М. Ковачевић,
"Политикин Шах"
Последњих дана је изречено много лепих жеља. Најчешће је спомињано добро здравље, мада би било боље пожелети срећу, јер срећа подразумева и здравље, док бити здрав понекад не значи и бити срећан. Подморничари с Курска су били здрави као дрен, али им је срећа, нажалост, окренула леђа.
Милан Мирковић,
у "Панчевцу"