Индустрија (забаве) је живот, све остало су ситнице

Новак Ђоковић Знате и сами, постоје дани када треба да, као супервизор турнира, препознате да ли је потребно да играчима дате додатних неколико сати пре почетка меча, док се (време) не смири. Разумем да постоји фактор звани продате карте. Ако не играте, људи ће бити несрећни. [...] Али, мислим да постоји граница. Она је ниво толеранције између онога 'бити спреман' и бити у животној опасности. Сада је било баш на тој граници... Мислим, свесни смо ми да смо део индустрије. Наш спорт је постала индустрија, као и многи други глобални спортови. Више је то бизнис него спорт.

Новак Ђоковић, тенисер, после меча са Монфисом на „Аустралијан опену“ на температури од 39 степени Целзијуса, „Блиц“

Бије, ције и остале полиције

Горан Марковић Од Озне, преко Удбе, ДБ-а, па све до БИА, они господаре нашим судбинама и мешају се у сваки тренутак наших живота. Труде се да не будемо слободни, да нас контролишу и усмеравају ка тренутном, номиналном владару. Знају да ће он кад-тад пасти, а да ће они остати једина сила која у својим рукама држи праву власт. Није се узалуд Вучић дограбио свих тајних служби чим је добио изборе. Знао је колико ће му оне помоћи у оном што намерава да са нама учини.

Горан Марковић, филмски режисер и позоришни редитељ, у интервјуу за „Недељник“, „bizlife.rs“

Чувај се (српских) радника и када дарове носе

Петар Матијевић Нисам „краљ меса“, већ краљ туге, муке и проблема, јер после куповине неке друштвене фирме скоро увек имам проблеме с радницима који штрајкују, јер не желе да им фирма буде продата приватном власнику.

Петар Матијевић, бизнисмен, о куповини хотела „Славија лукс“ за 6,5 милиона евра на лицитацији код јавног извршитеља, „Блиц“