Јеврејски народ, иако је много пута у историји био прогањан и налазио се у ропству, исто тако бивао расејан по целоме свету, увек се враћао свом светом граду Јерусалиму. Иако у ропству и далеко од своје Богом обећане земље, они су стално у својим мислима имали свети град Јерусалим и певали: 'Ако те заборавим свети граде Јерусалиме, нека буде заборављена десница моја.' Исто тако, приликом сусретања на великим празницима, поздрављали су се поздравом: 'Догодине у Јерусалиму'! Угледавши се на своју старију браћу и Срби треба да гледају на Косово и Метохију и њихове светиње као на свој град Јерусалим и да непрестано у себи теже да му се поново врате.