Још током 2000. и 2001. трајале су расправе у ДОС-у о томе треба ли Ђинђић уопште да буде премијер. Направљен је план: да се Црна Гора отпусти мирно; да се инсистира на подели Косова. Касније, децембра 2002, да се крене у реализацију свега тога, да се рашчисти с криминалом, Легијом и тим; да се Војска доведе у ред, а да ја 2003. постанем министар одбране. Том плану одупирали су се два-три потпредседника владе, неки министри и кабинет Коштунице. Неки медији су се придружили. Имали смо тада и понуду СПС-а - ми њима паре, а они нама кворум у Скупштини: педесет хиљада евра месечно. Паре нису биле проблем, али већ тада су се плеле мреже у Демократској странци и другде: од Војске до тајкуна. Коначни исход био је какав је био.