Након [међусобног] признања [неверства] питала сам га да ли жели с мном и својом љубавницом да има секс утроје, на шта је он пристао. Било је попут једног од мојих перформанса, само што је то био стварни живот. Нисам хтела да то буде стварно. Нисам осећала ништа. Каже се да људи које, на пример, удари бус и због тога изгубе ногу не осећају бол јер њихови живци једноставно не могу пренети толико боли мозгу. Намерно сам се одлучила на тај потез, да га отерам од себе. Али цена је била врло висока.
Марина Абрамовић, визуелна уметница, из аутобиографије „Ход кроз зидове“ о вези са немачким уметником Улајем (Франк Уве Лаизипен), „Блиц“