Више се чуло о Јасеновцу од када су ми забранили него стотину пута да сам га посетио. Хвала им на томе. 
Препуцавање пред Скупштину ДСС-а се тако може тумачити као обрачун двојице бизнисмена – Зорана Дракулића и Војина Лазаревића – око утицаја на странку, односно њеног председника. Коштуница због тога може да буде и срећан – јер тако моћни људи хоће да удруже своју снагу са странком, и тужан – јер брише разлику између ДСС-а и осталих странака које су показале блискост са неким од новокапиталиста. Проблем је за Коштуницу што ће се прича о сукобу Дракулића и Лазаревића, без обзира колико истине било у њој и да ли је уопште има, користити против ДСС-а увек када странка буде говорила о својим чистим рукама.
