У театру није важно да буде нешто политички обојено, већ друштвено ангажовано. У тој дистинкцији почива разлика између уметности и простаклука. […] Не мораш ти у представи да напишеш и кажеш са сцене: „Александар Вучић!“ Довољно је само да одиграш Ибија. Он је убедљивије Вучић него да замолиш њега да игра самог себе. То је парадокс и чаролија уметности. Зато је она вечна, а живот кратак. И због те чињенице свака власт брине о култури. Како Хамлет каже Полонију: „Добро поступајте с глумцима, након смрти боље би вам било да на гробу имате рђав натпис, него да они о вама лоше говоре док сте живи.“
Радослав Миленковић, редитељ и професор на Академији уметности у Новом Саду, „Курир“