Домаћин први одбравља стан, кад унутра нов телевизор, поред њега кутија и упутство, у тај мах се из хеликоптера на кров спушта корпулентан грађанин у јакни и фармеркама, комшије га препознају и кличу ко са прозора ко са улице 'Мр-ка, Мр-ка', он једном руком отпоздравља, другом окреће антену, потом грађанству даје знак да се утиша и наређује укућанима да му одоздо јављају каква је слика. Одоздо се чује: добро је, не, не, још мало, тако, не, снег, снег, то, не мрдај... Слика се поправља, укућани на екрану виде директора Дирекције како штелује неку антену, па то је кров њиховог новог дома и њихова нова антена, то они вичу 'тако, не, снег, снег'... Директор Мркоњић се кроз оџак спушта на обновљено огњиште, баба пада у несвест, што је само привремен, такорећи привидан пад у такозвану несвест, будући да ће јој се виталне функције као и све друго диљем наше земље у најскорије време обновити...