Волео сам то политичко позориште, као што је и представа 'Одбрана Сократова и смрт'. Ту представу гледао је и Тито, а Вељко Кораћ ме пита: 'Шта друг Тито мисли кад то гледа?', а ја одговорим: 'Па, професоре, можда Тито мисли да је то он написао и да је он – Сократ'.