Не дирам у Арканов патриотизам, у његов боравак на ратишту. О томе, наравно, најбоље знају они који су тамо били. Схватам и бол Арканове породице, пријатеља, оних који су га волели, али веома добро знам и колики је бол он нанео другима, само се о томе нигде не пише, иако је многе у Београду завио у црно. А знам и да су разлози многих ружних догађаја били крајње бизарни. Зато не могу да разумем оне који за стотину или нешто више марака пишу хвалоспеве о човеку који је прекршио православне црквене каноне, али и моралне и људске.